Сорте с нашег поднебља за вискоквалитетна црна вина јесу:
ВРАНАЦ аутохтона сорта, која се гаји у Црној Гори, Македоније, Далмацији, Косову и јужним и средњим деловима Србије. Чокот је бујан. Погодна су растресита, пропусна и топла земљишта.
Добар принос, позна сорта. Слабије отпорна на ниске температуре.
Шира садржи 12 до 14 процената алкохола и 5-6 г/л укупних киселина.
Црноплаве боје, пријатног специфично сортног укуса, суво вино. које свој карактер посебно испољава одлежавањем и старењем. Једна од најзначајнијих сорти за квалитетна и врхунска вина, од које се такође производи и јако алкохолно пиће «лозовача».
ЦРНА ТАМЈАНИКА , највише се гаји у Неготину где се добија веома квалитетно вино, слабији принос, најчешће се справља природно слатко и мускатно вино.
КРАТОШИЈА се гаји у Црној гори, чокот је бујан, тамноплаве боје, приносна сорта, позна, вино саржи 10 до 14 процената алкохола и 5 до 7 г/л укупних киселина. Ова сорта има више киселина од вранца. Вино је питко изразите црвено рубин боје.
Сорта са нашег поднебља за високо квалитетно бело вино је ЖИЛАВКА, узгаја се у Херцеговини, Далмацији, Македонији, Србији и на Косову.
Чокот је бујан, средње величине жутозелене боје, средње приносна сорта, успева на кршевитим и топлим земљиштима, позна сорта. Вино садржи 13-14 процента алкохола и 5-6 укупних киселина. Златножуте је боје, хармонично и питко са карактеристичним сортним мирисом. Слично шародонеу, чувено врхунско бело вино произведено је од сорте жилавка.
Сви подаци преузети су из књиге проф. др. Лазара Аврамова, Винске и стоне сорте винове лозе, Београд, 1996.
