Гајење винове лозе

vinograd

Виновој лози је неопходно зимско мировање. Лоза мирује и у регијама где нема зимских мразева.

Што се тиче спољних услова, најважнији за живот лозе јесу клима и земља.
Битни чиниоци климе за лозу јесу температура, светлост, влага и ветар.
Који су температурни услови неопходни за развој лозе зависи од периода вегетације.
Пупљење се одвија при средњој дневној темератури од + 10 до 20 степени целзијусових, окци расту на +25 до 30 ст.цел. Сазревање бобица од +28 до +32.
При температурама нижим од 15 степени целзијусових оплођавање, сазревање и цветање се успоравају.
У случају темпратура виших од +38 степени цел., лоза малаксава па уколико температура досегне +50, и то потраје дуже време, живе ћелије изумиру и лоза страда на сличан начин као и кад је температура веома ниска.
Кад су температуре веома високе у виноград не треба улазити нити дирнути нешто у њему.

Позни пролећни мразови могу нашкодити лози. Ако је лоза већ кренула у пролеће а температура падне испод нуле, лоза се смрзне већ на – 2,5, ако потраје најмање један сат. Ако измрзну и родни ластари (једногодишњи здрвењени ластар који се налази на двогодишњем делу лозе из чијих се окаца развијају зелени ластари са цвастима), те године је највећи део бербе изгубљен.

Рани мразеви су опаснији што се пре појаве. Ако се јесењи мраз појави пре него што опадне лишће штета је највећа, лишће се у јесен замрзне већ на – 4. Тада се прекида фотосинтеза и сазревање и долази до поремећаја припреме за зимски одмор.

У току саме зима лоза је најотпорнија на мраз. Зимска окца племените лозе могу издржати мраз од -15 до -26 степ. целзијусових., ластари до -28, а старо дрво и до -30.

Што се тиче светлости, најважнија је директна светлост, али је битна и дифузна, стога регије где је непрекидно облачно током вегетације нису погодна за гајење винове лозе.

Лози највише одговара да влаге у ваздуху има око 70 – 80 процената.
Снег такође прија лози, а јаке кише које јој могу оштети цвет, оплодњу или плод у кога онда улазе плесни свакако не. Лоза је веома осетљива на град па ако је крупан и ако оштети и ластаре, и окца и лишће, може да буде повређена неколико наредних година.

Погодни су лаки и влажни ветрови који омогућавају мешање ваздуха и доводе до здравља унутар винограда,али наравно не прејаки попут буре у приморју или кошаве на континенту, јер нагло расхлађују ваздух, узрокују хладне кише, исушују земљу и ломе лозу.

Да би се добила одређена представа о погодности земљишта за гајење лозе, важно је знати постојећи однос између честица песка и глине. Ако има више песка онда је земља растреситија и корен се јаче развија и продире дубље. Али ако има више глине а влажно је, земља је збијена и хладна што лоше утиче на квалитет грожђа и вина. Земљиште које на површини садржи шљунак повољно је, јер шљунак ублажава температурне разлике између дана и ноћи, тако што ноћу емитује топлоту коју је накупио преко дана, и тако штити корен лозе.
Највећи пораст и бујност лозе постиже се на тамним земљиштима , али се због тога повећава и рехуљавост, а најбољи квалитет грожђа и вина јесте на светлим земљиштима.
Пракса је показала да се јача , мириснија и боља вина добијају на светлијим земљиштима што нарочито важи за беле сорте.
Тамнија земљишта, црна и црвена која садрже више гвожђа погоднија су за црне сорте.

Винова лоза успева на слабо киселим, неутралним, слабо алканим земљиштима, киселост која се креће од 5 – 7 pH повољна је. На земљиштима где је pH испод 4 лоза не успева.

Близина мора, језера и великих река повољно утиче на виноград. Такође и шуме. Ипак треба пазити да шума не буде преблизу јер ствара сену и омогућава животињама да улазе у виноград.

Сви подаци су преузети из уџбеника Др Лазара Аврамова  Виноградарство, Београд, 1984.