Историја

  Историја виноградарства и винарства у Србији

In-the-Wine-Cellar-artist-Tito-Conti

Први нађени трагови виноградарства и винарства на територији Србије су посуде из бронзаног доба, око 200. године пре нове ере, и из гвозденог доба, око 400. године п.н.е. Приликом археолошких ископавања Сирмијума и других античких локалитета у Србији пронађен је велики број амфора које документују довоз вина. Познато је да је римски цар Доменцијан(69-96. год.) увео законски монопол којим је само италичним виноградарима било дозвољено да саде квалитетну лозу. Тај монопол је важио све до појаве цара Марка Аурелија Проба, рођеног у сремском, а римском царском граду Сирмијуму 232. године. Проб је засадио винову лозу на падинама Алма Монса (Фрушка гора) у околини Сирмијума, па је за његово име везан почетак виноградарства у Србији.

Историја српског винарства дужа је од 1000 година – од зачетака српске државе у 8. и 9. веку, а нарочито за владавине династије Немањића, од 11. до 14. века. Српски владари су посебно неговали културу гајења винове лозе. У доба цара Душана донет је закон који се односио на справљање вина и његов квалитет, о чему сведочи запис из “Повеље Стевана Првовенчаног”. Сам цар Душан је поседовао велике винограде и дворски вински подрум у близини Призрена. У његово време из винограда и подрума у Великој Хочи вино је керамичким виноводом дугим 25 км допремано све до царских подрума у престоницу Призрен. У средњевековној Србији пехар вина је био дијалог, договор, заклетва, опомена, обећање, закон и обичај.

Kад су јужне пределе Србије заузели Турци, Срби су се селили на север и у доба цара Лазара, у другој половини 14. века, главно виноградарско средиште постаје Kрушевац са околином. Захарије Орфелин, један од најученијих Срба 18. века, спомиње у свом “Искусном подрумару” из 1783. године, да су наша најбоља вина манастирска и надасве карловачко вино, нарочито црно и шилер и да су најбоља у старости од три до четири године. За време турске владавине у Србији је дошло до уништавања великог дела винограда, јер је конзумирање алкохола код муслимана забрањено. Ствари се мењају набоље после ослобођења од Турака када у Србији долази до интензивног развоја виноградарства које постаје најзначајнија привредна грана и тако 1848. године, у време аустроугарске владавине, оснивањем “Навиповог” подрума почиње организована производња вина у Србији. У време док је филоксера харала виноградима Француске, Србија се појављује као произвођач и извозник вина у Француску (1890-1895).

Српски владари заслужни су за развој српског виноградарства и винарства и у модерним временима, нарочито краљ Петар Први Kарађорђевић и његов син Александар. Они су почетком20. века у централној Србији на брду Опленац код Тополе подигли на десетине хектара винограда и подрум у коме су производили врхунска вина. У близини краљевог подрума постојала је и Венчачка виноградарска задруга која је била позната по производњи пенушавог вина, знана као једна од највећих винарија на Балкану. Од седамдесетих година 19. века из Неготинске крајине се извозе квалитетна вина у Француску, Аустроугарску, Немачку, Русију, Швајцарску, Румунију и друге земље.

Виноградарство и винарство Срема је једно од најстаријих и најзначајнијих у овом делу Европе. Тако су Kарловци своју славу стекли пре свега захваљујући својим виноградима и винима која су се пила широм Европе. Вински подруми у Сремским Kарловцима и Иригу и данас су прави доживљај за госте. Они су после Првог светског рата подизани у виду лагума са дрвеним сводовима. За врење и чување вина користила су се искључиво дрвена бурад са дрвеним или металним обручима. И данас се може наћи један број подрума са дрвеним судовима, мада се све више прелази на металне судове. Kарловчани који су били чувени по својим специјалним винима аусбруху и бермету, су деведесетих година 20. века обновили производњу ових вина. Технологија прављења чувала се и преносила као тајна у карловачким породицама.

Извор: Туристичка организација Србије.