Изглед винове лозе

loza

Под вегетативним огранима винове лозе подразумева се корен, стабло, ластари, окца, пупољци и лист, а под генеративним цваст, цвет, грозд, бобица и семенка.

Лоза се данас размножава семеном само ради стваања нових сорти лозе, хибрида или подлога.
Расад се врши из зрелих или зелених резница.
Део резнице који се ставља у земљу ради ожиљавања назива се кореново стабло из кога се развијају површинске жиле , затим бочне, па основне дубинске жиле . Правац распростирања корена је различит. Битно је водити рачуна о углу који чини главни систем жила са вертикалом (угао геотропизма) јер су лозне подлоге с мањим углом геотропизма погодне за сувља, скелетна и пропусна земљишта, док су позне подлоге са већим углом погодне за плодна и влажна земљишта.
Основне жиле корена највише порасту за пре три четири године на дубине од 20 до 65 цм, али се могу пружити и до 10 метара, јер се у повољним условима, у умереној клими, развијају током целе вегетације, у пролећно летње време и на јесен.

Стабло је до 30 цм у хладним пределима а до педесет у умереним. Међутим при слободном гајењу и расту стабло може досећи велике размере, један чокот стар 170 година раширио се на површини од пола хектара.

Бобица се састоји од поткожице, меса и семенки. У поткожици су смештене миришњаве и бојене материје. Стоне сорте обично имају дебљу поткожицу па су погодније за транспорт. Месо је пуно ћеличног сока, чвршће месо обично имаје стоне врсте а винске мекше.
Исцеђен сок из бобице назива се шира (мошт). Она је код већине сорти безбојна, али постоје и сорте, назване бојадисера, чији је сок обојен (гаме бојадисер, зачинак итд.).Шира садржи шећер, киселине, минералне материје, витамине, мирисне материја итд.
Садржај свих тих састојака зависи од сорте, климатских и земљиштних улова, агротехнике итд… стога је свако вино јединственог и непоновљивог укуса.

Семенка постаје од оплођеног семеног пупољка из којег клијањем настају нове биљке.
У тврдој опни налази се танин који је важан при справљању обојених вина. У семенци се налази и уље.Због њеног лековитог дејства, стручњаци из Црне Горе у сарадњи са институтом у Бордоу прозвели су вино коме се у процесу ферментације додаје још 20-30 посто семенки богатих танином који повољно утиче на рад срца. Постоје такође сорте која уопште не образује семенке, ко што су султанина, коринт, перлет и др.

Сви подаци су преузети из уџбеника Др Лазарa Аврамовa  Виноградарство, Београд, 1984.