Класификација сорти

sorte

Од сорте грожђа зависи изглед, укус, арома , ниво алкохола , танина и киселина у вину.

Под сортом подразумевамо од које лозе потиче грожђе, рецимо каберне, сoвињон, шардоне и слично.

Сорта је подразред врсте, најзначајнија врста коју овде разматрамо јесте Vinifera, као што смо већ рекли, из рода Vitis, варијетет Sativa.

Свака сорта има свој специфични укус.

Сорта мускат, рецимо,  има цветну арому, а совињон бланк воћну.

Сорте са дебљом опном и ситнијом бобицом имају више танина него оне крупнијег зрна,  што им даје чврст, опор укус. Тако на пример вино каберне сoвињон увек има више танина а мање алкохола од вина мерло јер су то особине које потичу од  природних својстава ове две врсте грожђа.

Сорте грожђа се могу разврставати на основу  више различитих критеријума, али највећу практичну примену имају класификација по начину употребе грожђа, по Гаспарену и по Пулиату.

Према начину употребе, сорте могу бити ВИНСКЕ ( за стона, квалитетна, вискококвалитетна, слатка и пенушава вина), АЛКОХОЛНЕ ( за жестока пића, вињак, коњак, бренди, лозовача, дестилат), за СУШЕНО грожђе (безсемене и семене), и за СЛАТКО, СОК, и производњу БОЈЕ.

Стона вина су лака, ниво алкохола испод 14 промила и немају мехуриће. Међутим нека вина се воде као стона јер им се не додаје екстра алкохол, али реално она садрже више од 14 промила алкохола у соку јер се узгајају у топлим крајевима где велики концентрат грожђаног шећера природно узрокује већу количину алкохола, након ферментције, у  грожђу .

Ликери се рецимо сматрају слатким винима која се пију после јела. Али није обавезно тако. Dry Sherry  је рецимо суво вино коме је додат алкохол. Пије се пре јела.

Шампањац је пенушаво вино које се производи од посебне врсте грожђа на посебан начин а потиче из области Шампања (Shampagne) у Француској које постало тако чувено да је назив шампањац је почео да се користи за сваку врсту пенушавог вина, под условом да да се мехурићи угљен диоксида не додају вештачки, а испред назива се дописује географска регија, рецима калифорнијски шампањац.

Међутим, Француска сматра да је у њеном интересу да се употреба овог назива  ограничи  на  вина из регије Шампања, па је Европска Унија забранила да се пенушава вина називају не само овим називом него и оним који на њега асоцирају  по звучности .

Класификација сорти по Гаспарену заснива се на суми топлотних степени од дана када је средња дневна температура изнад 10 степени целзијусових па до сазревања грожђа, и разликује седам епоха сазревања грожђа.

Класификација сорти по Пулиату подразумева да су  сорте разврстане по времену сазревања  сврстане опет у пет група , најраније сорте, ране, средње позне, позне, веома позне, које пристижу десет петнеаест дана једне за другом.

Основни елемнти за опис сорти јесу ботанички опис, агробиолошке карактеристике, привреднотехнолошке карактеристике.

Ботанички опис подразумева распознавање сорти према врху младог ластара, једногодишњем ластару, листу, цвету, бобици и семенки, грозду.

Агробиолошке особине обухватају епоху сазревања, степен оплодње, тежину грозда, принос и родност, осетљивост на резидбу и агротехничке мере, избор земљишта., отпорност према болестима, ниским температурама, уклапање у лозну подлогу итд…

Привредно технолошке карактеристике сорте чини механички састав грожђа, количина и састав шире, садржај алкохола, киселине, боје и арома у вину, намену и привредну вредност сорте.

Сви подаци преузети су из књиге проф. др. Лазара Аврамова, Винске и стоне сорте винове лозе, Београд, 1996.