Стране сорте вина

arhiv

Сорте из виногорја широм света за врхунска вина јесу:

BURGUNDER BLAUER, BLACK BURGUNDY – Бургундац црни (Пино ноар – Pinot noir, Пино неро –Pinot nero) , потиче из Француске, Бургундије, чокот је средње бујности, плавкастоцрне боје, гроз је збијен и мали, средње приносан, умерено плодна, влажна топлија и кречна земњишта су препоручљива, средње рана сорта, веома пријатног укуса, отворене рубин боје. Чувена врхунска сува вина справљају се од ове сорте, као и квалитетна и пенушава вина.

CABERNE SAUVINON, PETIT CABERNET, BORDEAUX – Каберне совињон, потиче из Француске, чокот је веома бујан, грозд је мали, тамноплаве боје, средње приносна позна сорта која успева на на умерено плодном, растреситом, кречном земљишту.
Садржи 12-14 процента алкохола и 5-7 г/л укупних киселина. Вино је веома питко, хармонично, специфично сортни укус, освежавајуће и буди добро расположење.По квалитету ова сорта се сматра најбољом у свету

CABERNE FRANK, GROS CABERNET, CABONET – Каберне фран, потиче из Француске, гаји се на Истри, Косову, у ужој Србији, чокот је бујан, грозд мали црноплаве боје, средње приносна позна сорта која успева на умерено плодном, растреситом, кречњачком земљишту. Шира садржи 20 до 22 процента шећера и 6-9 г7л укупних киселина. Вино је затворене рубин боје, 12 до 13 процент. алкохола и 5 – 8 г/л укупних киселина. питко, хармонично са специфичним сортним мирисом. Користи се за поправак квалитета другим сортама . По укусу слично вину каберне совињон с којим се често меша.

MERLOT, PLANT MEDOC, MERLAU – Мерло, потиче из Француске, чокот бујан,црноплаве боје, грозд средњи или мали,слабо или средње приносна сорта, расте на растрситиом, дубоком, топлом и кречном земљишту, позна сорта, 12-14 провента алкохола, и 6-8 г/л укупних киселина. Вино је веома питко, са сортним букеом који подећа на зењасто, одлежава. Добрa је за врхунска вина, као и за купажу.

БАГРИНА ЦРВЕНА, потиче из Румуније, узгаја се у Тимочкој крајини, чокот је бујан, оплодња је нередовна па је неопходно опрашивање поленом друге сорте. Принос је нередован, успева на пропусном топлом земљишту, не подноси влагу, али јој песак одговара, позна је сорта, не подноси хладноћу. Вино није стандарног квалитета. Кад су јесени дуге топле и суве добро је, али ако су кишне није. Вино је веома питко и хармонично, пријатно и по мирису и по укусу, слично вину семијон.

TRAMINER ROTER, TRAMINER ROSSO, TRAMIN ROUGE, TRAMINER RED, SAUVIGNON ROSE, ТРАМИНЕР РОЗОВИИ– Траминац црвени, потиче из Трамина у Тиролу, чокот је средње бујности, бибце ситне и оклугле, с потокожицом црвенскасте боје, грозд је мали, слабо приносна сорта, успева на пропусним, дубњим, умернео влалжним и кречним земљињтима, веома отпорна на ниске температурел,средње позна сорта.Вино садржли 10 до 15 посто алкохоли 6-7 укупних киселина. Вино је специфино сортног мириса који подсећа на мускат. Од овог грожђа справља се виско квалитетно суво, полуслатко и слатко вино.

TRAMINER AROMATICO, GEVURC TRAMINER – Траминац мирисави издвојен је као клон из црвеног траминца, селекционисан у Немачкој, сортни укус је израженији, квалитетније је вино са више алкохола а мање киселина

REISLING WEISSER, RIESLING RENANO – Бели рајнски ризлинг, потиче из Немачке,чокот је бујан, жлуте боје, средње приносна сорта, успева на умерено плодним растреститим влажлним и топлим земљиштима, позна сорта, вино садржи 12 – 14 процената алкохола и 6-8 укупних киселина. Вино је зеленкасте боје, пријатно освежавајуће са специфичним сортним укусом који подсећа на мирис полена. Од грожђа ове сорте справљају се сува и пенушава вина, али и слатка веома јака десертна вина ако што је суварак. Може се производити и вињак типа коњака. Има га у виногорјима Војводине, ужој Србији, и на Косову и Метохији.

SAUVIGNON BLANC, SAUVIGNON BIANCO, SOAVIGNON WHITE – Совињон бели, мускатни силванац, потиче из Француске, узгаја се у долини Лоаре (Sanccere или Pouill Fume)и у Бордоу (Bordeaux Blanc). Узгаја се и у Новом Зеланду, североисточној италији, Јужној Африци и у неким областима Калифорније.
Чокот је бујан, средње величине , зеленожут, слабо приносна сорта, средње позна врста. Вино има 12-14 процента алкохола и 6-7 процента укупних киселина, зеленкастожућкасте боје, свеже, питко, с укусом лековитог биља или менерално или с воћном аромом, освежавајуће са специфичним сортним укусом, лако до средње пуно.
Од грожђа ове сорте се такође справљају врхунска и квалитетна углавном сува вина, али и пенушава, као и слатки природни ликери.
Европска вина од совињона немају, али калифонијски имају ноту храстовине и помалу су слађа.

SEMILLON BLANC, SEMILLON PETIT – Семијон бели,
потиче из Француске, чокот је бујан, зеленожуте боје, гроз је мали, средње приносна сорта, на умереном плодним, кречним пропусним влажним и топлим земљиштима, вино је питко, освежавајуће по квалитету одмах после совињона.

Међу најбоља светска вина спадају вина добијена мешавином белог совињона и белог семијона.

PINOT BLANC, BURGUNDER WEISER, PINOT WHITE, BORGOGNA BIANKA – Бургундац бели, потиче из Француске, чокот је средње бујност, лжутозелене боје, бобице мале, средње приносна сорта, отпорна преманиским температурама, срдње позна сорта. Вино има 12-13 процента алкохола и 5-6,5 г7л киселина. Вино је веома лепор сортног укуса, користи се за пенушава вина. Ако грожђе дође у фазу суварка, могу се правити и одлична природна десертна вина. Може се узгајати у свим виногорјима у Србији.

PINOT GRIS, PINOT GRIGIO, RULANDER – Бургундац сиви, потичеиз Француске, чокот средње бујан, црвенкасте боје или пригушено тамне за белу врсту., бобице ситне,средње позна сорта, која успева на растреситом, песковитом, топлијеом и умерено плодном земљишту, према ниским температурама веома отпорна. Има мишљења да је сиви пино мутација црног пиноа. Вино садржи 13 до 15 процента алкохола и 5 до 6 г/л укупних киселина. Средње пуноћа до пуне, веома питко, хармонично, с сортним укусом, некад неутралне ароме некад с укусом поморанџине коре.. Узгаја се у Војводини. У Француској у Алзасу. у североисточној италија ова сосара је сасвим бела, такође и у Немачкој, а узгаја се сви више и у Калифорнији.
Десертна вина су веома јака. Праве се такође и пенушава вина од ове сорте.

MUSKOTALI, OTONEL – Мускат отонел, мирисавка, потиче из Мађараске, чокот средње бујности, бобице мале са жутозеленом поткожицом, средњи принос, према ниским температурама отпорна, срдње позна сорта, садржи 12 до 15 процената алкохала, а десертна вина и до 17. Низак садржај киселина, Мускатног укуса и мириса.Веома питко и освежавајуће.

RIESLIN ITALICO, WELSCHRIESLING – Италијански ризлинг, потиче из Француске,
чокот средње бујности, зеленожуте боје, приносна сорта којој погодује растресито, песковито, дубље, топлије умерено кречно и плодно земљиште. подности зимске температуре. Позна сорта, Садржи 10 до 13 процента алкохола и 5,5 до 7 г/л укпних киселина. Вино је фино, питко, сортног укуса. Једна од најзначајних сорти за справљање врхунских и квалитетних вина.

CHARDONNAY, PINOT CHARDONNAY – Шардоне, потиче из ФРанцуске, чокот средње бујности, жутоблеичаст, слаб до средњи принос, средње позна сорта, укус вина специфичан и препознатљив, веома фино, код десертних вина садржај алкохола се креће о до 17 процента.

Сви подаци преузети су из књиге проф. др. Лазара Аврамова, Винске и стоне сорте винове лозе, Београд, 1996.