Како настаје вино

vino

Вино настаје у процесу ферментације – воће се згњечи у чистој посуди и сачека да квасци ( једноћелијски организми који се налазе у виноградима) трансформишу шећер воћног сока у алкохол. Тај процес може да траје од три дана до три месеца, а и величина суда и температура сока утичу на квалитет производа. Обично се користи суд од нерђајућег челика или од храстовине. Кад престане дејство квасаца настало је вино.

Вино тада мора да одстоји. Неколико месеци или година. Зато умешност винара у многоме одређује квалитет вина, а пресудан је свакако квалитет самог грожђаног сока.

У процесу ферментације ослобађа се угљендиоксид, који нестаје испаравањем. Уколико винар одлучи да зароби мехуриће угљендиоксида у флашу,  настају пенушава вина.

У процесу ферментације настаје такође и сумпор диоксид, који делује антибактеријски спречавајући да се вино претвори у сирће, и који је такође и антиоксиданс, јер одржава вино свежим у додиру са кисеоником. Винари га зато додају у вина којима је потребна већа заштита као што су бела, слатка и ружичаста вина. Што је вино боље мање му треба заштите. зато сува бела и сува црна вина имају најмање сулфата.

Бело вино се прави од белог грожђа. Постоји међутим неколико белих вина које се праве од сока црног грожђа, без поткожице у којој се налази црвени пигмент. Једно од таквих вина је рецимо шампањац.

Бело вино се пије расхлађено али не ледено хладно. Црно вино не треба расхлађивати јер танини попримају горак укус, а не ваља га пити ни угрејано, већ  тако да пријатно расхлађује чашу.

Танини одређују разлику у укусу црних и белих вина.

Розе се прави од црног грожђа, али се поткожица у којој сем пигмента има  и танина, извади након што краће време одстоји у грожђаном соку.

Иако је розе непопуларан јер је већина вина слатка, постоји и веома пријатан лак суви розе, погодан у врућим летњим данима.

Сви подаци преузети су из књиге проф. др. Лазара Аврамова, Винске и стоне сорте винове лозе, Београд, 1996.