Винова лоза

grozdovi

Судећи по фосилним остацима, научници сматрају да је у Европи од како је света и века постојала дивља винова лоза (род Vitis vinifera) у шумама и по великом простанству, захваљујући птицама које су, хранећи се ситним али веома укусним и хранљивим плодом, разносиле семе. На Кавказу, Криму, Ирану, Средоземљу и другим пределима и данас расте винова лоза у дивљем стању.

Судећи по чињеници да и у најстаријим језицима постоје речи за лозу, грожђе и вино, сматра се да се још пре античких времена почело  са узгојем и оплемењивањем винове лозе.

Винова лоза спада у фамилију лијана повијуша  – Ampelideae Kunth (Vitaceae). Ова фамилија обухвата 10 родова, два подрода и око 600 врста. За нас је значајан род Vitis, а у оквиру њега подрод Euvitis. Род Vitis има око 70 врста,  40 источноазијских, 29 северноамеричких и једну евроазијску врсту са два варијетата- vitis vinifera  sativa и vitis vinifera siliestri.

Евроазијска племенита лоза даје цењен плод који се кориси за исхрану, свеж и сув, и за прераду у вино. Њен разгранати корен подноси велики садржај креча у земљишту, размножава се лако вегетативним путем али није опторна на филоксеру (ваш која је у 19.в пренета из Америке у Европу) и криптогамске болести.

Успева  на сиромашнијим песковитим, шљунковитим и скелтним земљиштима, па ако је на сунцу, директно и дифузно, изложена благом и влажном ветру,  даје изненађујуће сочан плод. Високо квалитетна вина могу бити произведена било где, без обзира на климу.

Источноазијске врсте лозе нису распрострањене јер  дају плод слабог квалитета.

Врста Vitis amurensis користи се много у селекционе сврхе, расте у шумама Манџурије и Далеког истока, може поднети веома ниске температуре до – 40 степени целзијусових.

Северноамеричке врсте лоза имају веома непријатан укус и мирис, лако се укрштају с племенитом лозом, подносе ниске температуре, отпорне су на филокселу и криптогамске болести па се неке врсте (Riparia, Rupestris,Berlandieri), користе као лозне подлоге племенитој лози која притом задржава сва своја својства.

Сви подаци су преузети из уџбеника Др Лазарa Аврамовa  Виноградарство, Београд, 1984.